Fizika je mlađa od astronomije i matematike. Njene korene treba tražiti u Egiptu gde se prilikom građenja objekata začela statika, grana mehanike. Prvu knjigu iz statike, koliko je poznato, napisali su Aristotelovi učenici oko 300 godina pre rođenja Hrista u egipatskoj Aleksandriji. Svoj procvat fizika dostiže u tadašnjoj Grčkoj tako da možemo ovu zemlju smatrati za mesto rođenja fizike. Arapska i rimska kultura u dobroj su meri prihvatile grčku fiziku.
Aristotel (384-322)
Rođen je u Stagiri koja je pripadala Makedoniji. Aristotel je bio najbolji Platonov učenik i vaspitač Aleksandra Makedonskog.
Interesantno je da se Aristotelova dinamika, iako pogrešna, održala sve do formulisanja Njutnovih zakona. Slede neke ideje njegovog učenja :
Svemir je sređen i ima sferni oblik. Kretanja u svemiru nisu ista kao na Zemlji. U centru sfere je Zemlja.
Svaka stvar u kosmosu ima svoje mesto i ne menja ga. Elementi poređani po težini : zemlja, voda, vazduh, vatra i etar. U zemljinoj sferi oni se mešaju. Iznuđeno kretanje je po Aristotelu naprimer kretanje tela kada se ono baci i telo pada zato što je njegovo kretanje neprirodno. Bačeno telo pokreće vazduh koji se nalazi oko njega, a vazduhu je ruka predala moć delovanja na telo.
Aristotel nije poznavao ubrzanje, a masa je zavisila od toga da li se tela podižu ili padaju. Inercija nije bila poznata, a sila je definisana gotovo kao u Njutnovoj fizici. Brzina je bila srazmerna sili, a obrnuto srazmerna težini i sili otpora. Vakuum nije bio moguć po mišljenju Aristotela.
On je prvi zaključio da je Zemlja okrugla, posmatrajući prilikom pomračenja Sunca, Zemljinu senku na Mesečevoj površini.
Njegova tvrdnja da se svetlost sastoji iz boja morala je da sačeka rođenje Njutna.
Rođen je u Stagiri koja je pripadala Makedoniji. Aristotel je bio najbolji Platonov učenik i vaspitač Aleksandra Makedonskog.
Interesantno je da se Aristotelova dinamika, iako pogrešna, održala sve do formulisanja Njutnovih zakona. Slede neke ideje njegovog učenja :
Svemir je sređen i ima sferni oblik. Kretanja u svemiru nisu ista kao na Zemlji. U centru sfere je Zemlja.
Svaka stvar u kosmosu ima svoje mesto i ne menja ga. Elementi poređani po težini : zemlja, voda, vazduh, vatra i etar. U zemljinoj sferi oni se mešaju. Iznuđeno kretanje je po Aristotelu naprimer kretanje tela kada se ono baci i telo pada zato što je njegovo kretanje neprirodno. Bačeno telo pokreće vazduh koji se nalazi oko njega, a vazduhu je ruka predala moć delovanja na telo.
Aristotel nije poznavao ubrzanje, a masa je zavisila od toga da li se tela podižu ili padaju. Inercija nije bila poznata, a sila je definisana gotovo kao u Njutnovoj fizici. Brzina je bila srazmerna sili, a obrnuto srazmerna težini i sili otpora. Vakuum nije bio moguć po mišljenju Aristotela.
On je prvi zaključio da je Zemlja okrugla, posmatrajući prilikom pomračenja Sunca, Zemljinu senku na Mesečevoj površini.
Njegova tvrdnja da se svetlost sastoji iz boja morala je da sačeka rođenje Njutna.
Arhimed (287-212)
je bio građanin Sirakuze na Siciliji. Otac mu je bio astronom i obezbedio je sinu da studira u Aleksandriji. Radi se o netipičnom naučniku za ono vreme jer se nije bavio filozofijom. Arhimed je značajan po svojim radovima u matematici, mehanici i optici. Možda najveći doprinos daje kada primenjuje matematiku u fizici odnosno u statici. Svoju mehaniku zasniva na aksiomima iz kojih izvodi teoreme, kao u matematici. Pravi sistem kotura i poluga kojima je podigao brod sa mora na obalu. Arhimedov vijak je sistem za navodnjavanje u obliku spirale, a katapulti koje je on osmislio dugo su čuvali građane Sirakuze od Rimljana. Arhimed prvi pravilno zaključuje da je upadni ugao svetlosti jednak uglu odbijanja kod glatkih površina.
Ono po čemu je ostao upamćen u istoriji fizike je njegov doprinos hidrostatici - Arhimedov zakon.
Arhimeda je ubio jedan rimski vojnik.
je bio građanin Sirakuze na Siciliji. Otac mu je bio astronom i obezbedio je sinu da studira u Aleksandriji. Radi se o netipičnom naučniku za ono vreme jer se nije bavio filozofijom. Arhimed je značajan po svojim radovima u matematici, mehanici i optici. Možda najveći doprinos daje kada primenjuje matematiku u fizici odnosno u statici. Svoju mehaniku zasniva na aksiomima iz kojih izvodi teoreme, kao u matematici. Pravi sistem kotura i poluga kojima je podigao brod sa mora na obalu. Arhimedov vijak je sistem za navodnjavanje u obliku spirale, a katapulti koje je on osmislio dugo su čuvali građane Sirakuze od Rimljana. Arhimed prvi pravilno zaključuje da je upadni ugao svetlosti jednak uglu odbijanja kod glatkih površina.
Ono po čemu je ostao upamćen u istoriji fizike je njegov doprinos hidrostatici - Arhimedov zakon.
Arhimeda je ubio jedan rimski vojnik.
Njutn (1642-1727)
Rođen je u Vulstorpu u Engleskoj. Bio je darovit učenik i majka ga šalje u Kembridž. Njutnovo najvažnije delo (i ne samo njegovo već čitave nauke tog vremena) je „Matematički principi filozofije prirode” objavljeno 1687 godine u kome on vrši sistematizaciju tadašnjih znanja u mehanici i nudi odgovore na neka suštinska pitanja koja se tiču kretanja.
Masu definiše kao proizvod gustine i zapremine, dakle ne kao meru inertnosti. Interesantno je da pojam sile smatra za matematički pojam i ne udubljuje se previše u njenu prirodu što je suprotno od Aristotelove fizike.
Masu definiše kao proizvod gustine i zapremine, dakle ne kao meru inertnosti. Interesantno je da pojam sile smatra za matematički pojam i ne udubljuje se previše u njenu prirodu što je suprotno od Aristotelove fizike.
Ono što se u školi pominje kao drugi Njutnov zakon uopšte ne liči na originalnu formulaciju u Principima. Njutn ovde ne pominje ubrzanje i impuls (to su kasnije ispravili Ojler i Makloren). Treba znati da zakon inercije (prvi zakon) potiče od Dekarta, a treći od Aristotela.
Pored mehanike dao je veliki doprinos razvoju optike. Tako naprimer, prvi je pretpostavio da je svetlost čestične prirode i razložio je svetlost na boje uz pomoć prizme. Konstruisao je i teleskop.
Matematici je dao diferencijalni i integralni račun.
Često se u knjigama može pročitati da je Njutn bio izuzetno religiozan i da je ceo život proučavao Sveto Pismo. Postoje i mišljenja da je morao da se predstavlja kao vernik zbog svog siromašnog porekla koji je otežavao njegovu afirmaciju.
Bio je i direktor kovnice novca, i taj posao je obavljao izuzetno (čak preterano) savesno.
Pored mehanike dao je veliki doprinos razvoju optike. Tako naprimer, prvi je pretpostavio da je svetlost čestične prirode i razložio je svetlost na boje uz pomoć prizme. Konstruisao je i teleskop.
Matematici je dao diferencijalni i integralni račun.
Često se u knjigama može pročitati da je Njutn bio izuzetno religiozan i da je ceo život proučavao Sveto Pismo. Postoje i mišljenja da je morao da se predstavlja kao vernik zbog svog siromašnog porekla koji je otežavao njegovu afirmaciju.
Bio je i direktor kovnice novca, i taj posao je obavljao izuzetno (čak preterano) savesno.
| n | Počeci nauke |
| n | Alhemičari |
| n | Ljudi od elektriciteta |
| n | Novo doba |
Kepler (1571-1630)
je rođen u španskom gradu Vajlu. Po obrazovanju bio je sveštenik protestantske vere. Jedno vreme radio je kao profesor matematike i to mu je donelo dosta slobodnog vremena da se bavi istraživanjima. Kada bi pročitali originalno napisana Keplerova razmišljanja, bili bi veoma iznenađeni u kojoj meri je njegovo delo danas „prečišćeno” od raznih mističnih ideja o svemiru. Kao jedan primer navodim Keplerovo ubeđenje da su plima i oseka disanje Zemlje.
je rođen u španskom gradu Vajlu. Po obrazovanju bio je sveštenik protestantske vere. Jedno vreme radio je kao profesor matematike i to mu je donelo dosta slobodnog vremena da se bavi istraživanjima. Kada bi pročitali originalno napisana Keplerova razmišljanja, bili bi veoma iznenađeni u kojoj meri je njegovo delo danas „prečišćeno” od raznih mističnih ideja o svemiru. Kao jedan primer navodim Keplerovo ubeđenje da su plima i oseka disanje Zemlje.
Njegov život se iz temelja menja kada upoznaje čudnog i nadarenog danskog plemića Tiha Brahea (1546-1601) koji je posedovao izuzetan dar za astronomska merenja. Brahe je sa pristojnom preciznošću vršio merenja koristeći krajnje primitivnu aparaturu. Sa leve strane možete videti crtež zidnog kvadranta kojim je merio (zapazite da je Brahe stavio svoj portret u sredinu kvdranta !!!) jer Evropljani još uvek nisu otkrili durbin. U tome je imao pomoć kralja Frederika Drugog od koga je dobio na poklon čitavo jedno ostrvo, a i novac nije izostao.
Interesantno je da je Brahe do kraja života ostao zadrti geocentrista iako su mu astronomska merenja i podaci govorili suprotno.
Interesantno je da je Brahe do kraja života ostao zadrti geocentrista iako su mu astronomska merenja i podaci govorili suprotno.
Kepler nije ponovio ovakvu grešku i koristeći rezultate Braheovih merenja formuliše poznata 3 zakona. Brahe je imao dar za merenje, a Kepler za tumačenje rezultata. Paradoksalno je da racionalni Brahe nije uvideo kakve revolucionarne promene u astronomiji slede iz rezultata njegovog merenja, dok je mistik Kepler imao malo širi pogled.
Galilej (1564-1642)
je rođen u Pizi. Galileo je nesuđeni lekar jer ga je više zanimala matematika zbog koje je napustio studije medicine.
je rođen u Pizi. Galileo je nesuđeni lekar jer ga je više zanimala matematika zbog koje je napustio studije medicine.
Možda najveća zasluga ovog kontroverznog Italijana je što se usudio da posumnja u Aristotelovu fiziku, a bio je prvi koji je putem eksperimeanta pokušao da formuliše zakone kretanja.
Zakon slobodnog pada formuliše tako što pušta tela da se kreću niz strmu ravan, a pošto u to vreme nije bilo časovnika, koristi svoj sluh za muziku i takt da bi odredio vreme kretanja. Iz ovakvih eksperimenata sledi „pronalazak” ubrzanja. Postoje velike sumnje da je puštanje tela da padaju sa krivog tornja u Pizi istinita priča.
Zakon slobodnog pada formuliše tako što pušta tela da se kreću niz strmu ravan, a pošto u to vreme nije bilo časovnika, koristi svoj sluh za muziku i takt da bi odredio vreme kretanja. Iz ovakvih eksperimenata sledi „pronalazak” ubrzanja. Postoje velike sumnje da je puštanje tela da padaju sa krivog tornja u Pizi istinita priča.
Iako se zakon inercije pripisuje Galileju verovatnije je da ga nije on formulisao već Dekart. Takođe, nije sasvim pouzdano da je Galilej prvi pronalazač teleskopa.
Sukob između njega i crkve nastaje u njegovom pokušaju da jedno biblijsko čudo objasni Kopernikovim učenjem. Inkvizicija ga osuđuje na doživotnu robiju, ali mu Papin brat Barberini obezbeđuje lagodne uslove podnošenja kazne.
Sukob između njega i crkve nastaje u njegovom pokušaju da jedno biblijsko čudo objasni Kopernikovim učenjem. Inkvizicija ga osuđuje na doživotnu robiju, ali mu Papin brat Barberini obezbeđuje lagodne uslove podnošenja kazne.
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
 |
Kevendiš (1731-1810) je defininitivno jedan od najznačajnijih eksperimentalnih fizičara i sigurno najveći osobenjak među njima. Njegovo ponašanje je dovelo do toga da Kulonov zakon pogrešno nazivamo kao i da čitav niz otkrića pripisujemo ljudima koji ih nisu prvi otkrili. Više o njemu pročitajte na stranici o maturskim radovima.
Faradej (1791-1867)
Deluje neverovatno da je jedan od najznačajnijih eksperimentalnih fizičara u istoriji fizike, imao svega 4 razreda osnovne škole. Faradej čak nije koristio jednačine, već je rezultate svojih eksperimenata crtao.
Pođen je u Londonu i u svet fizike ušao je kao radnik u knjigovezačkoj radnji. Sticajem okolnosti upoznaje poznatog hemičara Dejvija koji ga prima za perača retorti.
Iako je Faradej bio profesor fizike na Kraljevskom institutu, u penziju je otišao siromašan. Svakako najveći doprinos nauci čini kada daje smelu hipotezu (a kasnije dokazuje) da električna struja može proizvesti magnetno polje. Takođe su poznati njegovi radovi kada je reč o elektrolizi i strukturi magnetika.
Izveo je preko 16 000 eksperimenata.
Deluje neverovatno da je jedan od najznačajnijih eksperimentalnih fizičara u istoriji fizike, imao svega 4 razreda osnovne škole. Faradej čak nije koristio jednačine, već je rezultate svojih eksperimenata crtao.
Pođen je u Londonu i u svet fizike ušao je kao radnik u knjigovezačkoj radnji. Sticajem okolnosti upoznaje poznatog hemičara Dejvija koji ga prima za perača retorti.
Iako je Faradej bio profesor fizike na Kraljevskom institutu, u penziju je otišao siromašan. Svakako najveći doprinos nauci čini kada daje smelu hipotezu (a kasnije dokazuje) da električna struja može proizvesti magnetno polje. Takođe su poznati njegovi radovi kada je reč o elektrolizi i strukturi magnetika.
Izveo je preko 16 000 eksperimenata.
Maksvel (1831-1879)
Škotski naučnik i čudo od deteta. U dvanaestoj godini posećuje predavanja u Kraljevskom društvu. Studije završava u Kembridžu kao drugi u generaciji. Na ovom univerzitetu nije mogao da nastavi sa radom jer nije pripadao Anglikanskoj crkvi već odlazi na univerzitet u Aberdinu.
Masvelove jednačine predstavljaju temelj teorije elektromagnetizma. One su matematički složene pa se ne uče u srednjoj školi. Jedna posledica ovih jednačina je predviđanje postojanja elektromagnetnih talasa koje je dokazao Herc.
Škotski naučnik i čudo od deteta. U dvanaestoj godini posećuje predavanja u Kraljevskom društvu. Studije završava u Kembridžu kao drugi u generaciji. Na ovom univerzitetu nije mogao da nastavi sa radom jer nije pripadao Anglikanskoj crkvi već odlazi na univerzitet u Aberdinu.
Masvelove jednačine predstavljaju temelj teorije elektromagnetizma. One su matematički složene pa se ne uče u srednjoj školi. Jedna posledica ovih jednačina je predviđanje postojanja elektromagnetnih talasa koje je dokazao Herc.
Postoji veliki broj knjiga i stranica na internet mreži posvećenih Tesli. Preporučujem jednu od njih.
 |
| toolbar powered by Conduit |
Preporučujem sledeće knjige :
Milorad Mlađenović i Mirko Jakšić : „ Istorija klasične fizike”
Zoran Stokić : „Rast znanja i Isak Njutn”
Lion Lederman : „Božija čestica”
Bil Brajson : „ Kratka istorija bezmalo svačega”
Milan Ždrale : „Na vratima pakla”
Tomislav Senćanski : „Velikani fizike u anegdotama”
Boško i Vladimir Pavlović : „Vek Nobelove nagrade”
Milorad Mlađenović i Mirko Jakšić : „ Istorija klasične fizike”
Zoran Stokić : „Rast znanja i Isak Njutn”
Lion Lederman : „Božija čestica”
Bil Brajson : „ Kratka istorija bezmalo svačega”
Milan Ždrale : „Na vratima pakla”
Tomislav Senćanski : „Velikani fizike u anegdotama”
Boško i Vladimir Pavlović : „Vek Nobelove nagrade”
